Na krovu sveta!

Kraljevina Hunza se nalazi na visokim predelima severnog Pakistana u oblasti između najvećih svetskih planinskih masiva, pa se otud za ovaj region često kaže „Na krovu sveta“.

Oblast Hunza se nalazi na severnom delu Pakistana u blizini granice sa Kinom u dolini između dva najviša planinska venca, Hindukuš i Karakurum. Oblast je bogata rekama, a pritoke reke Ind oblikuju je u duboku dolinu. Dolina Hunza je smeštena na nadmorskoj visini od 2.438 metara. Teritorija Hunza se prostire na oko 7.900 km².
Karimabad (ranije poznat kao Baltit) je prestonica koja je izvesno turističko mesto u Pakistanu zbog upečatljivih predela okolnih planina kao što su Rakapoši, Ultar Sar, Bodžahagur II, vrh Genta, vrh Hunza, vrh Darmiani i Bublimating. Narod iz doline Hunza danas broji oko 87 hiljada ljudi.
Hunza je velika turistička atrakcija u Pakistanu i mnogi Pakistanci i strani turristi dolaze da uživaju u živopisnom pejzažu i poseti ovom drevnom narodu. Ovaj reon je vrlo savremen u svakom smislu i napredan za azijske standarde. Britanci su zadržali status Kneževine Hunza do 1947. godine sve do 3. novembra, kada je vladar Hunza, Mohamed Džamal Kan, poslao telegram Mohamedu Ali Džinu u kom se slaže da pripoji svoju kneževinu novoj državi Pakistan. Do 1974. godine Hunze su imale autonomiju u okviru Pakistana koju je ukinuo premijer Zulfikar Ali Buto. Do doline Hunza se stiže dugim i starim putem koji kreće iz Islamabada.  
Većina žitelja je mislimanske veroispovesti. Region Hunza je dom ljudi sa tri entiteta: Donja oblast – od Majun do Nasiribad je uglavnom naseljavaju Šinaki, ljudi koji govore Šina; Centralna oblast – od Murtazabad do Ahmed Abad je uglavnom naseljena ljudima koji govore Burušaski; Gornja oblast poznata kao Goca – od Šiskat do Hundžerab su uglavnom ljudi koji govore Vaki.

Hunza narod
Pripadnici ovog naroda su uvek nasmejani, veseli i jaki. Izgledaju mladoliko i mnogi se iznanađuju sa njihovim godinama, čini se kao da su sa neke druge planete...Hunze žive na planinama severnog Pakistana gde neki dožive i 160 godina. Retko se razboljevaju, izgledaju mnogo mlado,a žene im rađaju decu i u 65-oj godini. Dugo se mislilo da žitelji ove doline svoju dugovečnost i vitalnost duguju svojim genima, međutim nova istraživanja pokazuju da spoljašni faktori utiču više nego genetske predispozicije. Faktori koje su naučnici izdvojili kao ključne za kvalitet života kakav žive ljudi u dolini Hunza, je ishrana koja se zasniva na biljkama i plodovima (posebno na ulju semenki kajsije), jednostavan život i povećana fizička aktivnost.
Žitelji doline Hunza su jedini koji ne oboljevaju od raka, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, i logično, imaju najduži životni vek na planeti. Na međunarodnom kongresu za kencerogena oboljenja u Parizu, održanom u avgustu 1977. godine, eksperti su objavili da “prema podacima geokancerologije (nauka za istraživanje raka u različitim regionima u svetu), kompletno odsustvo raka postoji samo kod Hunza”.
Za Hunze je prelaženje 100 do 200 kilometara dnevno isto što i za nas da prošetamo oko kuće. Penjanje na strme planine za Hunze je lak zadatak sa kog se vraćaju veseli i enrgični.

 

Jezik Hunza se zove “burušaski” i nema sličnosti ni sa jednim drugim jezikom. Hunze, i generalno region Hunza, imaju najviši stepen pismenosti u Pakistanu i šire.

Veoma interesantan podatak je i taj da su Hunze potomci Aleksandra Makedonskog, odnosno makedonske vojske koja je postala isuviše slaba da bi nastavila put po planinama tokom pohoda u 4. veku pre nove ere. REZBA3 nemaju azijske karakteristike, mnogo liče na današnje žitelje Balkana. Za simbol koriste sunce i lava, baš kao i antički Makedonci.

Prvi zvanični kontakt između Hunzi i Makedonaca se konačno ostvario 2005. godine, a tri godine kasnije je kralj sa kraljicom posetio bratski narod u Makedoniji. Najveće blago koje su tom prilikom Hunze podelile sa svojim domaćinima su upravo saznanja o njihovom načinu života kao i praktično korišćenje samih kajsija, odnosno njihovog ulja.


Zdrave navike - Ishrana - Organsko zemljište
Geografska odvojenost im je omogućila da očuvaju svoje zdrave životne navike tokom haljade godina. Dugovečnost i izvranredno zdravlje žitelja ove doline je privuklo pažnju velikog broja istraživača. Veliki broj Hunzi živi do 100 i više godina.
Poznati američki kardiolozi, E.G. Tumi I P.V. Vajt posetili su oblast Hunza 1964. godine, a njihovo izučavanje načina života Hunza je bilo objavljeno u jednom od najpoznatijih medicinskih sprecijalističkih časopisa “American Heart Journal”(E. G. Toomey, P.W. White, „A brief survey of the heart of aged Hunzas“, American Heart Journal, 68:842, 1964.).
Zajedno su došli do zaključka da su svi ispitanici (uzrast od 90 do 100 godina) imali normalan krvni pritisak, normalan nivo holesterola i dobar rad srca. Hunze ne znaju za maligna oboljenja, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i prerano starenje organizma.

 

Budući da je u Kraljevini Hunza zakonom zabranjena upotreba pesticida i hemikalija u poljoprivredi, zemljište je 100% organsko.  

Žitarice
Hunze se hrane sa velikim brojem žitarica: ječam, proso, kukuruz i raž.
Brašno se pravi od celih zrna žitarica i koristi se za beskvasnog hleba koji se zove „čapati“. Čapati hleb Hunze komzumiraju u svakom obroku.


Voće i povrće
Voće i povrće čine osnovni deo ishrane Hunzi. Najčešće ih konzumiraju sveže i sirove. Termički se obrađuje samo povrće, ali vrlo kratko. Od voća Hunze najviše jedu kajsije, jabuke, kruške, breskve, trešnje i grožđe. Kajsije, koje su najrasprostranjenija vrsta voća u oblasti, jedu se sveže i suve. Prilikom spremanja dezerta Hunze koriste rafinisani beli šećer. Povrće koje najčešće upotrebnjavaju u ishrani su: pasulj, grašak, leblebija, zelena salata i spanać.


Koštunjavi plodovi
Hunze najčešće konzumiraju orahe, mnogo manje lešnike i bademe. Od badema prave ulje za pripremu jela po recepturi staroj nekoliko hiljada godina. Kao tip obroka kombinuju koštunjavo voće i voće.


Proizvodi životinjskog porekla
Hunze nisu strogi vegani. Retko upotrebljavaju hranu životinskog porekla. Meso jedu u malim količinama, u zimsko vreme ili o praznicima (Kurban Bajram, svadbe, rođendani) . U tim retkim prilikama meso (kuvano duže vreme) se poslužuje u malim porcijama, iseckano na male komade. Hunze najčešće konzumiraju pileće i ovče meso. Obzirom da su muslimani, ne jedu svinjsko meso. Hunze su jako štedljive i sa jajima. Najčešće ih koriste u nekim varijantama čapati hleba. Od mlečnih proizvoda najviše konzumiraju kozji sir i mleko, a vrlo retko puter. Hunze imaju tradicionalni recept za proizvodnju mlečnih proizvoda sličnim jogurtu.
Takođe koriste jako malo soli i u mnogim njihovim jelima se so uopšte ne dodaje.


Sunčeve kapi - Hani e Dell (ulje od semenke kajsije) su sastavni deo njihove svakodnevne ishrane, proizvedene su po tradicionalnoj metodi hladnog ceđenja - kamen o kamen, od himalajskih kajsija koje nikad nisu došle u dodir sa bilo kakvim hemijskim supstancama ili metalom. Zbog ovih karakteristika HUNZA ULJE JEZGRA KAJSIJE je originalno, ručno  proizvedeno ulje, što ga ujedno čini i unikatnim i neuporedivo kvalitetnijim od ostalih ulja ovog tipa koja se nude na tržištu.